Moj internet dnevnik
Đir
Brojač posjeta
301443
La paloma
Nema zapisa.
Blog - lipanj 2006
četvrtak, lipanj 29, 2006
Ići noću na škracu, loviti grmalje te morske razbojnike, rakove sa velikim klištima, još jedno uživanje u moru , nebu i škraci. Nije velik u usporedbi sa jastogom, rarogom ili grancigulom, njegov okus, za moje pojmove, nadmašuje sve ove. Od obilja hrane u moru, delicija svake vrste teško je govoriti što je najbolje..ako se moram odlučiti onda je to rak grmalj, školjka kunjka..i njegovo veličansvo pužić ugrc..
Kumpanjo i ja u sumrak idemo preko polja u sumrak prema drugom kraju školja. Vreli zrak se diže iz zagrijane zemlje. Miriše suha trava. Na domak vale probijamo se kroz makiju. Kakva vegetacija. Crnika, vrijes, magunja, šmrici, nesgoj, smardela, latinka, banestra .. bori..lipa li je naša šuma.Izlazimo na žalo. Sidamo. Odmaramo se . Čekamo noć. Miris mora ispunja dušu. Sa sobom smo ponili lampadine, ostiće, obučeni u kratke gaće i patike.
 
Spušta se noć…idemo. Grmalj taj divljak, lovi do pred noć, iz svojih buža vreba na ribice i sve što ulovi drobo svojim kliškama. Kad padne noć sklanja se u plićak…njega vrebaju hobotnice, njima je on najveća poslastica. U plićaku spavaju nakon gozbe u sumrak. Tu ih mi tražimo lampadinom i lovimo.
Hodamo po škraci, svitlimo, kad ga nađemo..uhvatimo ga muletama ili rukom i neoštećenog stavljamo u torbu. Nekad triba zagazit u plićak. Škraca je teška za hodat , al mi smo tu doma… Ima iznenađenja, pa se nađe koja riba, najčešće cipal, a bome i nekad lubin. Također i sipa ili hoba. Tada ostići rade.
 A more? More uvik radi. Bonaca je, al vidiš kako se more giblje. Kada zagazimo pravimo valove i šumove, koji se miješaju s pjesmom zrikavaca u šumi i pluskanjem mora u škracu.
Tamo di ne osvjetljava lampadina, vidi se odsjaj zvijezda i mjeseca. Kakva arija. Miša se miris friškine i šume. Kakvo uživanje. Osjećaš more i školj. Stopiš se s njima. Dio si toga.
 
A grmalji, usnuli, lak su plijen. Malo koji nam pobigne u bužu. Male ne diramo. Neka rastu.
Završavamo noćnu pustolovinu. Umorni dolazimo doma. Prije spavanja kripimo se pivom. Sutra ćemo spremat. Za ekipu! 
idro @ 09:20 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
srijeda, lipanj 28, 2006
 
U smiraj dana, kada sunce završava svoj današnji polukrug, tamo, kad se počelo približavat zmorcu kaićem sam vuka panulu. Najlon jedinica, umjetna varalica, dao mi je taj dan jedan čovik, nešto san mu pomoga. Otvorija kufer pun umjetnih varalica i reka mi . Biraj!
Izabra sam jednu crvenu veliku, sa nekim kuglicama u sebi. Neke ribe reagiraju na zvuk…gofi npr.
Taj dan, pravi litni otiša sam malo ranije na svoje omiljeno mjesto. Vrtlac. Maleni školjić između Molata i Sestrunja. Stanište galebova. Tamo di snažni kurenat miša more, di izviru vrulje podzemnih voda sa Velebita, more je hladnije, bogato je planktonom i ribom. E tu volim doći. Lipo se vežem za školj i točam u friškom moru. Prolaze veliki brodi na liniji Ankona –Zadar: Voze grupe turista koji će izvršiti invaziju na plaže…e daleko od mirisa krema se kupam…guštam u studenom moru.
 
Malo prije nego sunce dođe do horizonta, završavam banjanje, palim motor, i spuštam panulu. Motam se tu oko školjića Na južnoj punti, zaokrećem prema zmorcu…Sunce je već crveno, par oblačića su blizu njega. Maestral se smiruje, ali još ga malo ima. Idem prema suncu.
 
Udarac! Mislio sam da je dno…ali…ne riba..Velika riba. Adrenalin raste. Srce ubrzano kuca   Ne dišem više……Ne kontroliram tunju…Riba snažno vuče….Okrećem kaić prema njoj…Uspijevam kupiti tunju…U jednom trenutku sve labavo…Ne osjećam je…Izgubija san je, struji mi kroz glavu. Sta je maestral…nečuju se galebovi…Sve je stalo…
 A onda najlon se ponovo zateže. Tu je. Snažno vuče prema nazad. Znači malo prije je olabavilo, jer je promijenila smjer. Na momente ne mogu je držat. Puštam najlon. Malo po malo približavam joj se. Kaić cijelo vrijeme ide. Timuniram prema njoj. Nemam sata, ne znam koliko ovo traje. Došla mi je desetak paši od kaića. Još se jedamput strmoglavila prema morskim dubinama, ali nije više jaka kao na početku…približavam je…i onda kad san je doveo parelno sa kaićem lovim je za rep…sa dvi ruke dižem je na kaić…
Tuna!…Prekrasna modra boja preliva se preko ove lipotice. Od Tamno modre do sivkaste.
Ža mi je ribo…osjećam kako onaj naboj izlazi iz mene..nema više adrenalina…opet dišem…srce se smirilo…u smiraj dana vraćam se u luku…..
idro @ 08:32 |Komentiraj | Komentari: 10 | Prikaži komentare
utorak, lipanj 27, 2006
 
I dok nas tare ovaj toplotni udar, rado se sitim zime , one iz dvanaestog i janara, kad su hladne bure dolazile sa Velebita. Školj bi zabilija od posolice, ka da je snig pa. Dan prije božića bija sam sam na rivi…ustvari ja i 15 mačaka..izbroja san ih…e bilo ih je 15…Mišćani odu u grad priko zime i ostave maaške. Bidne ovise o ribarima, koji navratu i ako je ko još osta, ka ja, a ima sam još GO, pa sam priprema malo drva i naveče odlazija kaićem uloviti pokoju ulignu.
A lipa li je onda moja riva. Sunčana, u zavjetrini.Kad se obavi rabota, sidneš na rivu i prepustiš se sanjarenju…Zimsko sunce grije ti i miluje lice…A naveče, kad se vratiš sa liganja u toplu kuhinju, dok se raspremiš , dok skineš onu pustu zimsku odjeću staviš u tečicu šufigat frišku lignju…a ona onako živa pusti crnilo u tečicu i šufigaješ je u vlastitom crnilu…čita sam da je likovito…
 Sad već počinje onaj litnji šušur….jahtaši se vezuju, dolaze trajekti iz kojih traktori voze role toalet papira…i što su svi navalili na lito…kad je zimi… blago rečeno…lipo…lipo je i proljeće kad sve procvita, kad miriše polje , kad miriše more…kad je duša puna mirisa i arje…lipa je i jesen, kad počnu prve kiše, nevere u kulfu i najave dobre ribarske ulove…sve ima svoje…a svi navale na lito..

I sad kad me tare ovaj toplotni udar, a i nogometni:), nađem u škrinji još pokoju lignju od ove zime, a lipe su i zahvalne… mogu trajati …punija sam lignje..ispeka u lošćeri sa krumpirom i tikvicama…rekli su da je dobro.. sve je bilo dobro..i traminac…jer …život je čudo!
idro @ 08:26 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
ponedjeljak, lipanj 26, 2006
 
Eo me cili radostan dolazim, na produženi vikend.Ove zime sam posadija krumpire, trebam ih izvadit…šalim se da sam od uglednog ribara, postao loš poljoprivrednik…al neka to sam prvo napravio.i skala se na rivu…, ispred magazina(taj naziv je ostao za moju konobu).Donija sam nove mriže..triba ih carviti(opiturati)..palim vatru na kominu , za zgrijat vodu…To sam brzo obavio..a što je lipše bilo nego zneti katridu sisti na rivu, posli toga…I gledam more kako se cakli…Duša mi se ispunja…brodi u điti se vezuju..uzimam jednu staru mrižu za dezarmat je.
 
Prolaze ljudi, pozdravljam se..kaže jedan kumpanjo..amo ća u kafić gledat nogomet…neda mi se, odgovaram…čujem iz kafića dopire…Češka gubi,..i sada kada je more tu ispred mene sve to balunanje mi postaje besmisleno…
Poslije toga odlazimo bacit mriže. Mjena je, jaki su kurenti, ali nemamo mira, kao i uvik…Bacamo mriže i ostajemo na tunju…u devet igraju naši, protiv Australije..Fratri grizu…neda nam se doma..uvatili smo za jedne lipe gradele…I onda kupimo tunje i vraćamo se…naši su igrali neriješeno…uspija sam pogledat drugo poluvrijeme
Ujutro,..na nebu duga..i sitija san se svog prijatelja Školjara, koji me spomenu da se to u nas zove babin pas:)..Neka mala ciklona je bila tamo daleko na zmorcu..do nas je palo dvi kapi kiše, a vitra uopće nije bilo…. Osim toga ovo su u biti bili dani vreline i žege.
E da se pohvalim, uvatili smo sutradan, raroga(hlapa)…velikog, davno nisam vidija tolikog…5 kg!
I dok pišem ove nepovezane rečenice, osjećam se kao u transu…opijen sam arjom i soli…skaka sam sa broda, usred kanala, modra dubina, more kristal, papao ono što se ulovi i ubere..zaliva sa svojim uljem..i kad onako omaljen dođem danas na posa, mogu ekipi samo reć…pusti me stati.
idro @ 08:18 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
srijeda, lipanj 21, 2006
Utorak 20.06. 2006.
 
 Dan,počeo je kao i svaki drugi, počeo dizanje, tuširanje, posa, malo pisanja. Ko je mogao slutititi, kakav će mi se izljev emocija dogoditi.
Kad sam se vraća sa posla sreo sam bivšu svastiku. Nosila je cviće, gerbere. Ajde uzmi , uzmi…uzeo sam…priznajem…malo mi je bilo neugodno..dama mi je darovala cviće..doša sam doma stavio ga u vazu…zazvonija telefon….odvjetnica…pucaj , govorim joj, glas mi drhti…tili su mi uzet dušu….čekao sam drugostupanjsku presudu županijskog suda.
Morao sam na sudu dokazivat da je moje moje..radilo se o mojoj konobi ili magazinu, kako ga od starine zovu. Dobili smo, govori odvjetnica. Presuda je konačna. Tvoje je. Dobio sam moje. Što je moje, moje je.
Ukratko , kako je to bilo: moji su prije Drugog sv. rata kupili taj objekt, ali nikad nisu prenijeli vlasništvo ne sebe, U staro vrijeme , sve je bilo na riječ, stisak ruke je vridija kao i ugovor…e ali stari su umrli, a ovi neki novi mladi su pohlepni i beskrupulozni…neki iz Amerike, a neki iz Beograda, kad sam htio sredit vlasništvo, pravili su mi probleme…dokazivao sam na sudu da je moje , moje! Svjedočili su mi najstariji stanovnici mista, troje od njih, su nažalost umrli, za vrijeme trajanja sudskog procesa.
Oni bahati amerikanci, plaćali su porez Bušu i njegovim militantnim prethodnicima. Ovdje se ponašaju kao bahati skorojevići, al neću trošiti riči o njima. Daleko im kuća.
U toj konobi se solila riba. Kao malo dite vrzmao sam se oko barila, usoljenih srdela…cili život sam unutra,…doslovno mogu reć..»u tebi sam i piva i plaka»sada je konoba svojevrstan muzej starina, koji će trebati malo urediti…uveo sam struju, sagradio veliki kamin…pripremio infrastrukturu za septičku jamu u vodu…bome tribat će sad popravit krov i svu tu starinu ispatinat i posložit na svoje misto…ali neka i do sada sam to ja održavao,a od sada ću i bolje…
I u jednom trenu sve mi je prošlo kroz glavu, i oni pošteni starci, posebno oni koji su umrli, i dio poštene fameje od bivših vlasnika, koji su priznali i znali da je to moje…u jednom trenutku osta sam nijem..nisam mogao susdržat osjećaje. Plaka sam . E plaka sam. I nisam se tija susdržat. Tako sam bio uzbuđen. Kad sam završio razgovor sa odvjetnicom, onako uzbuđen, obavio sam još par razgovora, glas mi je drća, uzbuđenje me držalo. Nisam se moga smirit. Uzeja sam raditi mrižu. Plea sam i to mi je pomoglo da se smirim. Uzeja sam biciklu i krenija priko grada…na rivu su stavili pozornicu i neki sastav je svira «kalelarga, kalelarga….» usred splitske rive: nazva sam Zadar i pustija na mobitel da slušaju što se u Splitu svira…hehe..posli toga su svirali konobu…baš me sve pratilo jučer..i dobio sam sms poruku…ne mogu na sve strane…moram na škoj….svoj škoj..u moju konobu..tamo mi je duša. 

Konoba, kuća sa crvenim krovom i zelenim vratima i škurama

Jutro u mojoj vali
idro @ 09:00 |Komentiraj | Komentari: 19 | Prikaži komentare
utorak, lipanj 20, 2006
 
Što se prominilo od starih rimljana do danas..tada su rimskim pučanima, servirali gladijatorske borbe..i nastala je ona daj im kruha i igara «panem et circenses»…što se prominilo do danas..
Piva i igara…eto do je danas..koliko god one reklame bile dobro napravljene, sveukupno izloženi smo pravom medijskom linču kako marketiškom tako i onom programskom HRT –a,
blažičko, sušeci, jure i ostala ekipa, dobro ispiru mozgove svojih slušatelja…koliko se god divili loptačkom umijeću jednoga Nike Kovača, nažalost , moramo slušati izjave istoga poslije utakmice. Niko , kapetane, igraj, ne daji izjave. Da mi je samo znati , kao si se udvarao, onoj lipotici, ili je ona velika ljubiteljica baluna.
 
E sad prolazim Bačvicama i stavili visoku osmatračnicu za spasavalačku službu. Na njoj velika reklama za karlovačko pivo…piše priko nje, ne mogu virovati ..»croatian saver-life»…ko?… jel pivo?:)..na momente mi se čini da me siluju….imali smo bigbraderizaciju, zatim štiklizaciju……medijski linč dalje traje…Hrvatska jel vidiš , što ti rade…
Agresori su te porušili…»domoljubi» su te opljačkali… ne razmišljajte o tome jer tu su blažički i milići za ispirat mozak…i zato navijajmo….piva i baluna
idro @ 08:59 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
ponedjeljak, lipanj 19, 2006
 
Ah, koliko varijanti brodeta ima…uopće ne znam kako bi nazvao ovo jelo..Kada more bogato nagradi i kada se uhvati dobre mješane ribe, rakova…hoba…a mi onako umorni, iscrpljeni, žedni kažemo…ajmo spremit paštu…to u prevodu znači brodet , sa paštom. Kada se uhvati i grdobina(račina, rošpa) onda je fešta od brodeta…
 
Dakle od ribe, grdobina, ugor, škrpun , škarbina, kokot, bežmek,trlja je dobra raspadne se al ostavi poseban okus i …rakovi grancigula, jastog , rarog……i hobotnica , sipa ili lignja…..možemo spremat
 
Prvo se šufiga(prodinsta) dosta kapule, koju pomidoru i komadići hobotnice….zatim se uvali riba i rakovi i sve to se prekrije vodom i vinom, naravno…doda se luka i peršina.i svježeg bosiljka…masline mmm..kad je riba gotova, komadi ribe i rakovi se stave na rub posude( imam specijalnu posudu za kuvat ovi brodet)…i onda se stave špageti u onaj toč…kad su gotovi špageti..servira se :)…kakva ždera…kakvi okusi…možda se može opisati i reć da je to
….okus mora, okus mediterana
Slika ovog jela je u galeriji


Grdobina

idro @ 08:10 |Komentiraj | Komentari: 11 | Prikaži komentare
petak, lipanj 16, 2006
 
 
U one tamne noći, kad nema miseca, kaić lagano probiva more. Za sobom ostavlja bili svitli trag. Bili valovi, probijaju tamnu noć. Oko kaića, sitna svjetlucanja.
Ardura. .milijuni mikroorganizima prave svoje poteze pinelom, slikajući slike po morskoj površini. Svitli ardura. Svitle lanterne: Svitli zvjezdano nebo.
Misliš da si sam al nisi…. Svi su tu i Altair i Veliki i Mali medvjed…… i moja..Vega . Milijarde svijetlećih točkica , stvaraju mliječni put. Pokoji meteor padne.. Zaželim želju…kad bi ti dušo znala , koliko zvizda ima….i odma se sitim one noći, kad su prošli oni Leonida meteori..kakav vatromet na nebu, na stotine meteora…za kakvu je lipotu čovik u gradu sve uskraćen…nije me bilo briga kad ću doma.
 
 
Ispod mene more i jedan mikro svijet, milijade fitoplanktona, poviše nebo i svemir, sa svim svojim tajnama, Koliko smo sićušni, a svi naši strahovi, nadanja, strepnje izgledaju tako veliki.
I dok kaić klizi, ostaju lanterne na školjićima iza mene, prolazim kroz plitki morski prolaz, uskoro ću doć do punte i otkrit će se svitla sa moje rive. Kad stanem na rivu, prestat će svijetleća čarolije, duboko ću uzdahnut i osjetit kako mi je srce ispunjeno
 
Dok gledam to čarobno svjetlucanje, padne mi napamet , onaj film što sam gleda, na mjestu gdje se sijeku Golfska i Labradorska struja, gleda sam kako love lignje..imaju beskonačne rodule, trake, na kojima su peškafonda,oko koloturnika. Prvo su ručno vrtili koloturnik. Na svaki peškafondo se uhvati lignja.Beskonačna traka ulazi i zlazi iz mora. Posli su to spojili na struju i lignje su u brod padale na transportnu traku i odma trakom odlazile na pakovanje. Svašta će izmislit za uništit more. A ja se pomučim za ulovit lignju.
Al više vridi jedna naša jadranska lignja, nego sve one njihove.
A o čarobnom svjetlucanju ne triba trošit riči. Triba ga vidit….ćutit…povonjat….
 Doživit.….Ko to more platit…..
idro @ 11:58 |Komentiraj | Komentari: 9 | Prikaži komentare
(ribarska basna)
 
Oko tog malog školjića je bilo ka u raju. Topla klima, svakakve biljke, ptice i životinje, a oko školjića, bezbroj najrazličitijih riba. Bilo je lipo, a još lipše je bilo, kad je tu došla jedna sirena. Onako lipa i dobra, sa zlatnom kosom. I brzo se ona sprijateljila sa pticama i ribama, brala je cviće, stavljala ga sebi u kosu,. Sve je bili lipo i šesno.
Lipo se bila sprijateljila i sa jednim zubacom.
I sve bi bilo ka u raju, da nije došla velika zima. Pokrija led i snig školjić, ribe pobigle u buže, osta sam zubatac. A sirena , bidna drćala na škraci. Gladna i žedna. I molila zubaca, daj Zubo da te ulovim ne mogu ovako. Zubatac je izbjegao mnoge ribarske zamke, jedanput se već otkinuo sa udice i pobiga sa parangala, smilova se sireni i pustija da ga ulovi. Ona ga je ulovila i stavila na gradele. Dok se zubo peka, izašli su slatkorječivi Glavoci iz buže i sirena se otišla igrati s njima. Bila je i jedna babica tu, koja je prigovorila sireni, što si se uhvatila tog zubaca, kad smo mi tu. Sirena je rekla ma vi ste meni svi jednaki. Ja vas sve volim. Ta babica ili bimba je ustvari bio muški, zove se Bimbo . Dakle, Bimbo je bio muška baba.
Za to vrijeme sirena je pustila da se zubatac peče na laganoj vatri. Zubacu nije bilo svejedno, ipak je on sam doša sireni na pijat…a on je ipak…zubatac. Reka je sireni, pripazi malo na mene vidiš da ću izgorit. Ali čekaj, sad ću, vidiš da se igram, svi ste vi moji prijatelji.
A zubatac skupi snagu, zamahne repom i skoči s u more. Jedva se rekupera, al uspija je. I tako je neko vrime tu plivao, a sirena se igrala sa glavocima i Bimbom. Ali glavoci pobjegoše u svoje buže, tamo su ih čekali njihova mali glavocići i grintave gospoje.
I sirena ostade sama. I ponovo dozva zubaca, koji samo mahne repom i ode u dubinu.
 
Naravoučenije:)
1.      Nisu sve ribe jednake
2.      Bolje zubatac na pijatu, nego glavoc u buži
3.      Kad staviš zubaca na pijat, dodaj još samo zrno soli, i pojedi ga slasno
4.      I zubaci ponekad postanu glavoci, pa se lako ulove
 
Di su sada junaci naše priče.
 Zubatac slobodno pliva po plavim dubinama
Glavoci su u svojim bužama sa svojim glavocićima, a gospoja Glavoc nije sada grintava
Sirena je prominila škoj, čeka svoga mornara, a mornari ka mornari, dođu i odu
 
idro @ 09:10 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
srijeda, lipanj 14, 2006
 
Kad smo bili mala dica, naša igrališta su bili kameni muli, di smo bacali svoje tunjice i lovili ribu. Kada nismo imali udicu, sami bi napravili udicu od bakrene žice. Već malo veći, obilazili smo otok, spretno smo hodali po oštrom kamenju uz more, rasli smo na škraci. I tako smo postali ekipa Škraca. Zaštitni znak naše ekipe je bio pobuk:)…onaj komad okruglog drva na štapu, s kojim se plašila riba.
Kao momak, ako bi proša pored ekipe sa kakvom curicom, bilo bi raznog dobacivanja i smijeha…tako je ekipa pobukala..mora si ih zaobilazit u velikom luku. Ma sve je to bio dio našeg odrastanja, nije bilo zla u tome.Rekli bi posli…al smo te spobukali….
 
Već kasnije bili smo povezani sa dečkima iz drugih otoka. Održavali su se i danas se održavaju turniri u košarci i nogometu na Istu, Molatu, Olibu…..Sudjeluju ekipe iz raznih mista sa otoka zadarskog arhipelaga…Dolaze iz Žmana na Dugom otoku, Poljane na Ugljanu, Zverinac, Premuda, Molat(tri mista Brgulje , Zapuntel i Molat),Božava, Sestrunj……
Počelo je sa turnirom na u košarci na Istu. Tamo smo znali ići seoskim leutom. Ekipa i navijači..pun brod svita: To su i svojevrsne fešte. Počeli bi slavit dan prije i onako neispavani bi se ukrcali na leut i išli na Ist igrat košarku. Tamo, kad bi došli, dok bi se rješavala organizaciona pitanja, otišli bi u gostionu u Keti; dok joj je gostionica bila u mistu. Keti je volila da joj dođu Molaćani: Bila je povezana i rodbinskim i prijateljskim vezama sa Molatom. Živila je preko zime u Francuskoj, liti bi otvorila lokal u Istu. Uvik nas je počastila nečim. Jedamput, čim smo sili donila je za naš stol dvi boce francuske šampanje.
Morali smo se čuvati. Još nam se mantalo od prethodne noći. Tribalo je tri utakmice odigrat.
 I igrali smo. Onako po suncu, po zvizdanu , ginuli smo na terenu. I predveče , treća utakmica, finale sa Istom. Lomi se rezultat do samog kraja i time-out: Naši prijatelji Išćani se dogovaraju, a naš trener ulijeće s pobukom među nas, neko je donio bocu vina…i svi cugnemo i zapivamo…I ne pitaj me razlog tvojoj tuzi…He, he..to je bio time –out a ne ovi danas:)
Dobivamo utakmicu. Fešta. Odlazimo kod Keti.Spajamo stolove. Pivamo. Ne staje se cilu noć. Boce dolaze, em što mi naručimo, a naručuju nam bome i turisti, nema razbijanja, nema agesije, sve šesno. I kad smo se popeli na stolice i zagrljeni pivali , bilo je tako lipo. I pilo se dok se u Keti nije popilo svo vino. Dogodine je Keti osigurla duplu količinu. I dogodine se popilo sve.
 
I onda povratak leutom, drugi dan u zoru. Hvatali smo privilegirana mjesta u brodskoj štivi. Tu smo se gužvali momci, cure, pao bi i pokoji poljubac…. …za spavanje nije bilo vrimena.
 
Nema više leuta, ali ima turnira i na Istu i na Molatu; Božavi…Sada igraju neki novi dečki...
Nema leuta, pa svakako putuju, bidni momci i cure. …i u plastične brode, nakrcaju ih se puni kaići…samo što ne potonu. Jedno jutro, puše bura. Ja u zavjetrini bacija sidro, prova malo lovit. Oni se vraćaju u dvi plastične pasare sa Ista: Puni ka šipak. Gledam ih. Kad dođu do punte, potopit će ih. Uvatiće ih bura, odniće ih; skupljat će ih talijanska obalna straža. Možda završu u Ankonu u šoping.

I prije nego su došli do punte, diga sam sidro i krenija prema njima. Reful bure nije im da naprid, prskalo ih je i punilo, prekrcavali su se kod mene. Nisam ih odma izbroja, al jesam u portu, kad sam ih doveo. 17! …. onako blidih, i izmorenih,momci i cure..ali neka korisno im je i to iskustvo…jer…ploviti se mora…svejedno di….
Ža mi je jedino, što neki od njih imaju i bolje brode, a išli su sa slabim kaićima preko mora.
Mislim da im ne daju starci. Nisu bili ka moj did.
I da se vratim na ekipu sa početka priče. Kada smo mom didu uzeli kaić, kada su vesla bila teža od nas, neko nas je špija didu. « Barba Pere, eno ih uzeli su vam kaić»…
«Neka mojih mornara», veselo je odgovorio on.
Hvala ti, dide.
 
 
 
 
idro @ 08:21 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
utorak, lipanj 13, 2006
 
Kao što reču da je srdela bila hraniteljica Dalmacije, ja bi moga reći da je girica bila hraniteljica mog školja. Manula, gira oblica ili kako je moji mišćani zovu..jednostavno..girica lovi se u mriže, koje se zovu buskavice. Zovu se tako zato jer se buska, pobuka i strašenjem se utirava u mrižu, U sumrak, kada riba ide na noćni počinak, skriva se u valama ili na nekim rubovima na otvorenom. Tu se zatvara mrežom. Za plašenje služi pobuk(na komadu štapa na dnu je jedan okrugli komad daske), kojim se tuče po površini mora. Buka i mjehurići plaše ribu i ona se zabija u mrežu.
Zimska riba, lovi se u jesen i zimi, kad ruke zebu.
Malo blitve, broske,  zrno soli i girice…frigane, pečene, lešo, na brudet, samaštrane…suhe…
Moji mišćani će ti reć da je to najbolja riba, da kad bi mogla narast velika, da bi bila bilja od podlanice.
Uža je reći moj did kad bi šli na girice, nek me čeka topla voda na špaheru..i onako žive kad ih donese, stavi ih u vrilu vodu, zrno soli, za minut su gotove. Odma puknu, izvade se iz vode,   doda se malo vode u kojoj su se kuhali i maslinovog ulja. Večera za jednu minutu. Večera, likarija.
E, ovoga rata kad je bila blokada mora i kad je škoj bija bez struje par miseci, to je bila glavna hrana.
Sam sam arma svoje buskavice. Lovija sam girice sa ekipom, a često i sam. Kad je fijukala bura, i kad niko nebi provirija nosom iz kuće zna sam otić na more, tu blizu u zavjetrinu i napravit jednu poštu od giric. Bacim mriže, sačekam tri zvizde… Čekaš mrak,a govore da možeš tuć kad se pojave tri zvijezde na nebu, udreš, salpaš mriže i biž doma. U zaštićenoj luci od bure, prebireš mriže. Ladno. Ruke zebu. A govoru da je riba skupa. Posli sam iša u konobu: tamo prebirat. Sa ekipom naložimo vatru. Zezamo se. I ispečemo onako friške na gradelama. Svjež morski zrak otvara apetit, A slatko. Domaće ulje. I kruh se malo zapeče. Kapne malo ulja. A odsjaj vatre  odmara dušu.
Dakle, Imaš ribe za se, nešto podiliš prijateljima, a koje kilo i prodaš. Jeftino. Svojim mišćanima. Starima. Da naprave malo juhe. Ili pofrigaju. Svejedno: Malo giric i malo zelja, što ga je bura udrila. Zimi su samo oni, starci na škoju. Oni političari, što su im puna usta otoka negdi oko lita, zaborave preko zime da ti otoci uopće postoje. I da tamo živi čovik, bez likara, sa slabom opskrbom. Al neka , ko ih j…tada mi je lipše na škoju jel ih nema u blizini.
I reka sam svojoj prijateljici djevojci sa malog otoka na sjeveru, da ću joj reći kako sam pobuka na girice na Golcu. Golac jev školjić pored Dugog otoka i Molata , bliže Molatu. Bacili tako, ovoga rata, pok. stari i ja mriže na Golac, po danu i otišli odatle. Vratili se u sumrak, spobukali i dižemo mriže. Mriže se bile od giric. Nemam di rukom: Šćike se zabadaju u ruku.Čini mi se da se u svako oko zabila girica. Dolazi jedan brod, Kaljanin nešto se dere, da smo zauzeli poštu da je on prvi doša. Nisam mu uzeo pravo, nemam pojma o čemu govori..ali sad je i kasno..dižemo prepune mriže i odlazimo. U luci mrak, jedna svjetiljka, žmirka, mi trebamo puste girice izvadit iz mreže. Hladno. Pod slabim svjetlom, radili smo do tri ure u noći…Nevalja, kad ne uloviš nije dobro ni kad previše uloviš..Vuka sam doma prepuna, kolica puna ribe. Moj pape je teško hramao za mnom. To mu je bila jedna od poslednjih zima…..
idro @ 08:21 |Komentiraj | Komentari: 12 | Prikaži komentare
ponedjeljak, lipanj 12, 2006
 
E , tu na rivi, ispred moje kuće, bila je vezana jedrilica imena "Zrno soli". Kao kap u moru, kao prašina u svemiru. Zrno soli. Kakvo lipo ime. Cila filozofija života , je stala u dvi riči. Umitnik koji je da to ime , malo nas podsića, koliko smo sićušni u beskonačnosti svemira i vremena,
 A što sam se ja raspriča..sve je reka…pametniji sam kad mučim….Zrno soli..bravo nepoznati kumpanjo
idro @ 10:35 |Komentiraj | Komentari: 13 | Prikaži komentare
 
Vikend na škoju. Subota. Moj prijatelj je priredio zakusku za ekipu, prigodom pokretanja posla. Puna nas je riva. Ugodan razgovor, pjesma. Iza ponoći, sidim na visoj , barskoj stolici. Gledam more, valu i brdo iza.Pun je misec. Popodne je zapuhala bura. Odavno nisam na moru doživio neveru, da je došla sa bure. Išli smo bacit mriže..i uvatija nas je šijun bure sa kišom, kad smo  bacali.Slabo sam se obuka, bilo mi je studeno.Vratili smo se i priključili proslavi.
Bura je već dobro očistila nebo.Srebreni misec svitli, obasjava valu…svi su opušteni..osim..neka riba se baca po vali…noćni kralj riba njegovo veličano lubin, došao je na svoju noćnu gozbu. U mom mistu ga zovu agac, i pravi je agac…kao neki aga, riba, izazov za svakog ribara, najteže ga je uloviti.
Pitam se zašto u malom mistima uvik se grupiaju na jednu stranu muški, a na drugu žene. Dobre moje mišćanke, bilo mi je ugodno s njima malo proćakulat…. I tako. Noć je odmicala, ostali su oni najuporniji, među njima i ja: kakvih je tu sve priča palo..i ona kad se čovek iskrca na misec..pa je jedan moj mišćanin reka..na komentar da tamo nema života…a zašto nisu išli malo dalje..možda bi našli koji busenak. Reka je da je misec isti ka i Golac; jedn mali školjić, na koji kad se iskrcaš izgleda da ništa nema, al ako ideš malo dalje…nađeš bus trave. He , he držalo nas je veselo raspoloženje. U zoru smo išli leć.
Jutro, par uri sam spava: Puše bura. Mriže su nam na buru..ne idemo dizat…čekamo. Čupam travu oko kuće, podrezujem đolandu(oleandar)Blizu je podne. Idemo.
Nagovaramo kompanja da ide sa nama. Ne da mu se On je ljubitelj formule I. On to prati od djetinjstva, sve zna o formuli, ne propušta ni treninge ni trke. Zajebi formulu, ajde s nama, mi smo ekipa, ajde. Nećka se. Mi pojačavamo. Ajde vidi kakvo je more, sve je modro,lipo. I more i nebo. Bura sve počistila. Ide s nama: Ne mogu virovati. Dižemo mriže, već je kasna ura treba i jest, spremit ćemo malo ribe.
Prijatelj peče ribu u pećnici: Ručamo. Sve ukusno, lipo.Govori frend meni. Oš bacit gradele u škovace, pogle kao je riba dobra ovako. A ne, ne..neću na to nasjest..A vatra, a ritual paljena vatre uživanje u njenoj toplini, u igri svjetla i sjene..uostalom, ko je gladan..palićemo kumpanjo mi vatru, jer mi smo ekipa.
I dok ovo pišem, u očima vidm onaj odbljesak miseca, sunčani svitlost , kako se odbija od modrog mora, još sam uljuljan...koliko dugo ću biti opijen lipotom.
idro @ 08:48 |Komentiraj | Komentari: 4 | Prikaži komentare
petak, lipanj 9, 2006
 
Dugi otok.Punta bjanka. Svjetionik Veli rat. Sve je tu. I ona dva školjića Lagnjići. Ispred njih potopljen Gibonijev vapor. Kumpanjo i ja došli tu itat parangale. Partili rano ujutro, vrime je bilo lipo.Jesen na zalazku, zima dolazi.Nama je to bio ka izlet, malo ribarimo..ponili smo spize, ešku i lovi.
Utopili smo parangale i gledali crne zlosutne oblake na zmorcu. Polako se zacrnilo nebo nad kulfom. Ispred nas horizont, straga škoji..nebo nije slutilo na dobro. Nevera je došla kao metak. Lebić. Vitar još nije toliko pojača, kad se stvorila ona…. pijavica. Kao jedan veliki usisivač. Harala je oko nas. Spojilo se nebo i more. Naša sritna zvizda nije joj dala do nas.
Prohujala je pored nas i spojila se sa kopnom…tu je nestala. Druga velika se pojavila , dvi milje na zapad prema Istu . Gledali smo je iz te udaljenosti . U tom trenutku činilo se da je tamo oluja, a kod nac bonaca, ali vraga,. Onda je u nas udrija vitar. Svjetioničar nam maše da će nas izvuć. Dajemo znak da ne treba. Vozimo put Pantere sigurne vale na zapadu Dugog otoka. Dolazimo tamo. 
Kiša pljušti. Pored svih kabanica mokri smo do kože. Nemamo što nego vadimo klopu što smo ponili. A bilo je tu svega. Par tečica ostataka hrane, ribe , blitve, liganja, pancete, sira, paštete, slanih inćuna. Hrane za pir. A nisu loše ni one bočice vina.
Kumpanjo i ja klopamo, pijuckamo,sve nam je slatko, kiša pada po nama, tamo vanka, vitar divlja. Čekamo da ferma. Ka što je naglo došla, oluja je i naglo finila. Dižemo parangale i vraćamo se u selo.
Tamo svi pričaju o oluji, pijavici..mi dolazimo do daha.
Ko to more platit….


Svjetionik Veli rat,Punta bjanka, desno je uvala Pantera
idro @ 08:08 |Komentiraj | Komentari: 9 | Prikaži komentare
četvrtak, lipanj 8, 2006
 
Ciklona. Jugo. Kao da san sluša prognozu. I ako , za pravo, moram reći, da najznačajnija informacija na škoju je prognoza. I tako hitili smo mriže, moj kumpanjo i ja, na školjić di jugo i kurenat iskopaju more, da je bolje stat doma , nego tamo pojti. I slušam po noći kako se diže..ne volim ostavit mriže u moru…dižem se u zoru, gledam more put kulfa…more se pjeni. Pojačava. Mislim, još bi se moglo partit..kumpanja nima. Nikad nije zajeba. Točan je ka reloj. Di je sad, zovem ga na telefon. Nevrime, govori on. Ajde ne pizdi, dolazi.
Znam da ne treba izazivati, poštujem more, ka da su prvi put mriže ostale, dan dva. Al ako ih danas ne dignemo i sutra će biti teško, pojačat će kurenat, biće problema. I bilo je da, odma rečem.
Dolazi, ja na timunu.. vozimo..I onda sićanja naviru, kad su moji stari i ja mlad dečko probijali jugo, ka nas dva sad. Dali su mi timun u ruke i rekli da vozim uz sami kraj, tamo di se veliki valovi razbijaju o stine. Zašto su meni dali mogu samo pretpostaviti E dobri moji stari, u četvoricu smo išli, a ja sad najčešće sam..ritko sam sa ovim kumpanjom.A teško je i nać, čovika koliko , toliko.vičnog moru.
 E tu je jedan pojas na par metara od obale, di se vraća val, di se sudara sa valom koji dolazi i tu se da ploviti. I tako moj kumpanjo i ja idemo, dolazimo na dio puta , di nas more baca..more se diglo, vitar sforciva..skoro smo došli do mriža…Ne može se radit, ne mogu se dizat mriže…vraćamo se nazad..vitar u krmu..val je već dosegao visinu, da vrh vala mogu gledat prema gore.
Dižem idro..plovimo sa vitrom..gasim motor. Kaić se prirodno stopio sa morem, kako ide val tako i kaić…da smo bili s motorom..komentirali smo, napunilo bi nas… Idrimo. Predivno.I dolazimo do spasonostne punte, kada triba, zaokrenut put luke. Na okretu idro se para..jugo ga kida..kida mi i dušu..ali to je more..moramo dalje. Vratili smo se . U bonaci smo.
Ićemo sutra..ako nam more da.
I išli smo. Dizali smo mriže konta kurentu. Umorili smo se..al bili smo i dobro nagrađeni. Dvi škrpine i velike tarlje, ajme kakvi primjerci, odavno takve nisam vidija.
 
Jedan mali brodić posrid je kanala.
U njem je moj dragi još sa dva mornara.
Poznam ga po jidru ča sam ga otkala.
Svaku treću žicu zlatom indorala
.
 
(Dalmatinska)
idro @ 08:56 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
srijeda, lipanj 7, 2006
 
Kumpanjo hvala ti na lipim besedama i još lipjim pismama, ca si ih napisa na mom blogu.
E kad mi dojde, pisac, ca je šest libri napisa, meni, za malo dangubim ovdeka pa pišem, onda mi je kompliment da. E pratit ću u foje, di će ti biti promocija u aguštu, a poznivam ja i Kalelargu i Poljanu i Pjacu.
 
Nemoj mi zamirit kumpanjo što sam stavija tvoju pismu, da još ko god pročita, što ne čita komentare
Nema vina, al se zabode još koji škarpun u prste, nedamo da mriže propadnu, a najde se i još koja kap uja:)
 

MOJA KONOBA

Konoba moja, konobo stara,
uspomeno, lipoto mi draga,
sad si sama, sliko mog oltara,
ne grije me sunce s tvog praga.

Nestalo je žamora u tebi,
nikog nima ča su s tobon cvali,
al' ti duša ostala u meni
kada su me puti u svit zvali.

Na tacima ležu karateli,
a vino je do dna popijeno;
kaj da su mi najdraže vazeli
oka' nismo u tebi zajeno.

Rasula se vidra i spunjaci
u kojima stari su mastili;
ne vidu se babini krnjaci
ka' bi smihon goste pogostili.

Konobo moja, suzo mog školja,
nide pisme i one tepline;
ni vonja rib, ni mrljusa polja,
ne čekaju u tencu masline.

Nima ni mriž uza zide škure,
a bilo ih svakojake vrste;
pasale su i njihove ure,
i ne bodu škrpuni u prste.

Kamenica davno je prez ulja,
toga žutog tekućega zlata;
niti žuljo, nit' mareta ljulja,
al' na vitru vrane straši lata.

Na brukama niki misi visu,
po tlohu je kerp o' stare robe;
duh moj pita: Bože, reci di su
svi ti glasi iz moje konobe?!

Školjar
idro @ 13:19 |Komentiraj | Komentari: 7 | Prikaži komentare
 
Švicarka. Povirila je nosićem u konobu. Mi smo upravo nešto pojeli, što smo maloprije spremili na kominu. Posljednji komad drva je sagorijevao je na ložišću. U lošćeri je ostalo nešto spize.
Pozva sam je unutra, nju i njeno društvo. Ubacija još drva na vatru.
Svi smo zajedno sidili oko velikog stola. Pijuckali smo vino, ugodno ćakulali..onda je Elizabeth otišla na jahtu i donila gitaru i viskija.
Kakvo poziitvno raspoloženje i ugodu je napravila. Pivalo se i sviralo..repertoar , internešional..hehe i Stonsi i Bitlsi…i "My Bony is over the ocean"… 
Jedna, žmirkava žarulja je svitlila, vatra na kominu igrala svoju igru svjetla i sjene.
Bome smo i zaplesali uz njenu svirku. Bio sam na milijun veselica, ova je bila jedna od boljih.
Svoj pozitivni duh i raspoloženje plavokosa lipotica je širila među nas.
Rekao sam tu večer..da ćemo osnovat klub ljubitelja mora i škoja.
Elizabeth će biti počasna predsjednica.
idro @ 08:01 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
utorak, lipanj 6, 2006
 
Lignje..lignje..lignje..ajme teško bi bilo 50 ili 100 puta napisat ovu rič, a ima dana kada sam ih toliko izvuka na kaić. Naša lignja, jadranska je najbolja i one što nam nude sa lignje sa kosim očima, tanke ka kartina, nebi puno riči tribalo trošit. Ipak za onoga ko želi potrošit i kupit dobro, neka kupi naše uhvaćene na peškafondo ili skosavicu, a prepoznat će ih po tome što na dodir minjaju boju, i neoštećena im je kožica. One uhvaćene u koču imaju oguljenu, oštećenu kožicu i nisu istog okusa, kao ove sa peškafonda. One se meljaju sa muljem i drugom ribom i izgube dio svog okusa.
 
S čim se sve mogu punit, ima raznih kombinacija, kraci, škampima meso od drugih rakova,, dagnje, pršut, sir, panceta,gljive….sve dolazi u obzir. Zatim , dodatak kombiniran, sa prethodnim je riža ili mrvice…i nezaobilazni luk, peršin i maslinovo ulje.
 
Meni najdraži način su lignje punjene pinjolima i lignje punjene ugrcima(nanarima) ispod peke.
Eo priče:
Htio sam počastiti jedan bračni par iz Pule , čovik  i prijatelj su mi pomogli nešto radit, pa sam izvadio dvi velike lignje iz frižidera, one što ih zovemo , poplati, rukavi, a kad je uloviš na skosavicu ne znaš da li si ulovio dno ili ti je kaić počeo šijati. Dakle dvi lignje od kilo, svaka.Ljeto sezona, puna riva vezanih jahti, istovremeno je i šetnica za turiste i mišćane.
Konoba mi je bila zakrčena od radova pa sam vani pripremao lignje za spremanje. Sija na rub rive , noge spustio prema moru i punim. Mnogi su interesiranjem gledali i pitali me za recept. Šalio sam se i reka neka udru na internetu www.punjenelignje.com ,, Tako zafrkavao sam se sa prolaznicima..i prolaznicama;).Za to vrijeme se vatra na kominu rasplamasala i lignje koje sam napunio mesom ugrca, peršinim lukom i maslinovim uljem sam stavio peći ispod peke sa krompirima. Ne volim publicitet, al kako mi je konoba bila zakrčena, izvadio sam stol na rivu i lipo smo poredali bočice klopu i tu večeravali, Cilo selo selo je prošlo pored nas. Bilo je materijala za viceve.Pitao sam onoga što naplaćuje vezove, koliko mu moram platiti za stol na rivi. Pridružile su nam se i neke lipe gospe sa jedne jahte…večer je pošla u ugodi i dobrom raspoloženju.Šarmantnoj dami , poklonio sam..komadić….. koralja…
idro @ 08:13 |Komentiraj | Komentari: 6 | Prikaži komentare
ponedjeljak, lipanj 5, 2006
Dodatak..Lov na ušate....

Duga je noć. Preduga da bi sve u dvi riči stalo. I kad je misec doša iznad Drakovca, vrha na Sestrunju, olabavio je konop od sidra, more se umirilo, prestaje svirati svoju simfoniju i sve staje. Ni riba više ne grize. Vrime je za lagano se naslonit i gledat vedro nebo. Mjesec je toliko jak, da se zvijezde ne vide dobro. Kaić se lagano okreće i prelazi na drugu stranu. Okrenija je kurenat. Konop se ponovo zateže. Spuštam jednu tunju na dno: Eška crv.
Kada zapadne sunce, i kad sva ona strašila ribe, gliseri , katamarani, brze pruge, a posebno SNAV ZARA odu u svoje luke, preplašena riba izlazi iz svojih skrovišta u potrazi za hranom.
Arbuni; fratri, kavali, šargi, merluci lutaju između školjića. Za njih spuštam tunju na dno.
 
Struja koja je išla od zmorca na jug, sad ide od juga na zmorac. Stari su jedostavno govorili. Voda je doli. To znači da ide prema jugu. I ja tako govorim. Voda je ili doli ili gori.Prema gori je kad struja ide prema sjeveru. Kako je Jadran okrenut prema zapadu(zmorcu), to u biti znači da je struja na zmorac.More , koje je išlo prema jugu, sad ide prema sjeveru.Ah Gunduliću, nadam se da za more ne vridi «Tko bi doli, eto je gori»…ili vridi:)
 
I kad korenat okrene ples se ponovo nastavlja. I ušate na površini i pokaji, fratar, arbun na dnu…A kad zabijeli zora sitit ću se da bi triba poći doma…a možda i ne treba…ptice na školjićima će dati znak da će sunce uskoro izaći..osjeća se buđenje..a mene je uljuljalo…
idro @ 12:27 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
 
Isplovljavam u sumrak. Sve sam pripremio. Tunje, ešku.Triba odabrati,misto,  di poći. Tamo di more kuva, di je jak kurenat, di je more bogato planktonom. U morske prolaze ili između školjića di se sliva vodena masa iz kanala, i kad dođe na uske prolaze tvori vodenu rijeku, ah… još neki ljudi misle da more stoji…
Meni nije teško. Postoje neka mjesta di jednostavno volim poći, di se osjećam ka doma..Odabirem mali školjić u prolazu. Usidrim se na neku udaljenost od školjića, tako da ne budem u najvećem kurentu, nego da ga ima, al ne previše. Namištam špurtil između bande broda i kutije motora, tako da mrežica visi u zraku.
Ušata ili očada kao što ime kaže, dobro čuje i dobro vidi, plahi noćni lovac, najviše je ima na mjestima di prolazi rijeka planktona.
Noć je već pala. Mjesec počinje svoj noćni put. Palim feralić. Bacam tor(brumu) oko broda.
Na škeram obisim čarapu sa brumom i uronim u more, tako da struja nosi miris salamure niz kurenat.
Vadim tunje, tradicionalni ribar, lovim iz ruke, nikad nisam drža štap u ruci.Tanki najlon 0,20-0,25, na kraju dupjet, dvi udice na V. Olovo nekad ne treba, ako je jača struja stavi se mali komadić olova. Eška..pastela, komadići lignjice, crv ili govore, ugrc, njega nisam proba, ma svejedno .ako si sve drugo dobro napravio.
Baca se tunja, sa strane broda. Naeškane udice lagano klize, malo ispod površine niz korenat…na petnaestak paši od kaića se fermaje..ušata grize.
 
Fešta počinje. Noćni ples će trajati cilu noć. Vučeš ribu prema brodu, tanki najlon klizi iz ruke, ušata šija livo desno. Dižeš je na brod, u tišini je moraš oditi sa udice, i ubaciti u špurtil, koji je tako namišten da se ne čuje kad živa riba skače. Mora biti u tišini! Ako napraviš bilo kakvu buku noćni lovci će zaroniti i morat ćeš čekati jedan period da se vrate. I ako sve radiš kako treba dižeš jednu za drugom, svaka je na tunji tako živa, pravi užitak za ribolovca, kao da vučeš podlanice.
Loviš, puniš špurtil, radiš sve u tišini. Ali more stvara svoju simfoniju.Lagano klizi niz usidreni kaić i stvara šumove.Čini ti se da je vrijeme stalo. Ali tu je mjesec da te podsjeti, da ipak ide. Kad krene od Velebita onako zagasito crven ispočetka, kako se diže, minja boju. Negdi usred noći srebreni mjesec obasjava more i škoje. I dok mjesec radi svoj noćni đir, ples traje. Ušate se bacaju, špurtil se puni.. I na kraju noći kad svi kreću na počinak i mjesec i ribe i ja, ostaje ona punina u duši, muzika u ušima. Sunce zamjenjuje mjesec, noćne lovce, kupači. Dok su oni spavali ,skladala se najlipša melodija i izmjenjivali su se najlipši prizori.
idro @ 08:19 |Komentiraj | Komentari: 7 | Prikaži komentare
petak, lipanj 2, 2006
Dojedrio je na dasci iz uvale Pantera na Dugom otoku, Austrijanac. 70 godina. Litnje popodne, lagani maestral, idealno za daskaše. Doša na moju rivu. Dok je on malo prošeta, pao je vitar. Bonaca. Uje. Gleda horizont: ne može se vratit: U Panteri mu ostala žena i brod.
Ovdje osta sam u mudantinama, bez robe, bez love. Gol ko od majke rođen: šeta po rivi.
Vidi ga tip, što drži kafić u portu i kaže mu ajde dođi na pivo.
Ali nemam love; kaže Werner. Ma ko te pita za lovu , dođi na pivo, opet ga zove .
 
Popije pivo, opet se spusti na rivu, naleti na mene.Razgovaramo. Kaže mi da je bio ovdje prije 20 godina, i pita me da li na onoj gusterni postoji još onaj grb, isklesan u kamenu. Bože dragi, mislim, kako ni svi moji mišćani ne znaju za grb vlastelina koji je bio gospodar otoka. A stranac ga je u nekoj busiji tamo primjetio i sad me nakon 20 godina pita za njega. Objašnjava mi da se ne može vratiti da nema vjetra, bi li negdi moga spavati, pa da bi sutra doša sa svojim brodom i platio. Ima sam jednu slobodnu sobu, čovik je u nevolji, reka sam mu da može u mene.
 
Za to vrijeme ekipa donila grmalje (žbirce) i prave buzaru u mene u konobi. Usput frigaju gavune. Zovu me , gotovo je. Govorim Werneru, ajde jesti. Opet on ..nemam love. Ajde ne jebi po tavanu, odgovaram….dođi jesti.
 
Sili , razbijamo rakove, točamo kruv u veliku teću, masne nam ćunke, i Werner s nama. Pijemo vino, neko tambura na gitari. Pivamo. Werner sija ka sunce. I tako tulumarimo.
U neku kasnu uru išli smo leć. Svak u svoju sobu. Rano se diga. I mene je probudija. Skuva sam mu kavu. Gleda je sa terase more, oće li zapuhat. I onda, oko 8 uri otplovio je.
 
Brzo se vratija. Sa brodom i ženom, bivšom austrijskom olimpijkom u plivanju…ko zna što je žena mislila. Popili smo pivo, tamo je u konobi ostavija nešto love i otplovija dalje. Posla mi je razglednicu iz Beča, da nikad u životu nije bija tako ugošćen…
 
idro @ 08:14 |Komentiraj | Komentari: 18 | Prikaži komentare
četvrtak, lipanj 1, 2006
 
Od južne punte moga škoja pa prema levantu, pa dalje preko bure na zmorac, more i kopno su napravile raj, a mi još mislimo da je raj negdi drugdi. Izmjenjuju se pješćane uvale, mandrači, žala prekrivena lažinom, ribarske lučice i dio niske kamene obale. Pojti na škracu znači, ić tamo. Nema kuća, nema ljudi.
Najlipše je zimi, ako se poklopi da je oseka iza podne, onda mi je najdraže. Oni lipi sunčani zimski dani, bonace, ne puše maestral. Idem kaićem i vežem se za škracu. Najlipši mirisi šire se zrakom. Tamo di se more povuklo ostale su , alge, moruzgve vlasulje, ugrci(nanari) i prilipci(lupari) na suhom. Pokojem račiću je poremećen mir, pa vidiš kako skliznu u more. Kozice traže hranu između kamenja. Čisto more. Pluća puna, duša puna.
 
Kad pogledaš gore prema kopnu, vidiš svu snagu mora i bure. Svega li se tu može naći, što je more izbacilo; a najviše imresionira, dokle sve more može izbaciti neke drvene grede. Kakva je to snaga bure. A znam kad puše, da posolica po cilom škoju napravi stabla, ka da je snig pa.
E tako hodam po škraci i vadim prilipke i ugrce.Oni prilipci, na rubu mora, obrasli su travom, jedva ih se primjeti. Mislim da ta trava daje poseban gušt kod kuhanja.
 
Dolazim na malu uvalu od žala. Tu sam kao klinac dolazio sa ekipom. Bome imali smo prijeći dosta puta do tog mjesta, preć cili otok na noge pa uz kraj sve do tu. Liti! Nije nam smetalo, ni sunce ni žeđ. U žalu smo kopali pužiće , što ih je more izbacilo, bušili ih šilom i nizali na najlon od tunje. I danas imam sačuvanu jednu ogrlicu, od tih pužića. Pitam se zašto ovi novi klinci to više na rade. Nikad ih nisam vidio tu. Čini mi se da smo mi zadnji bili.
More, kao najveći umjetnik i tu se poigralo sa kamenom i drvom. Oblikovalo je najlipše kamenje, i izradila najlipše drvo…Pitam  More za dozvolu, mogu li odnit doma malo tog drva i kamena i da posložim to žalo i drvo da me siti da san bio tu, ka što me sića i ona ogrlica.
Tamo iza punte na južnu stranu je još jedan žal: I tu se more poigralo , Složilo je posteju od lažine, sigurno dva metra debelu. Nemam sad vrimena poć tamo , bacit se na lažinu, duboko uronit u nju i gledat nebo.
Sunce ide prema zmorcu, brzo će zać ostat ću na lignje, a naša sam ugrci i prilipke za rižot.
Od drva i žala napravit ću sliku.
 
Rižot od ugrci i prilipaka:
 
Staviš ih u teću i napuniš vodom do vrha. Staviš na špaher da učini jedan kuželj. Izvadiš i procidiš vodu u kojoj su se kuhali u drugu teću( ne baciti). Ugrce iz kućice izvadiš iglicom, meso od prilipaka se samo odvoji. Školjke koje su ostale, staviš u onu teću sa vodom, di su se kuhali i staviš na špaher da lagano kuha. To je temeljec koji ćeš dodavati u jelo.
Kuhanje
Šufigaš(dinstaš)jednu do dvi kapule na maslinovom ulju, staviš prilipke i ugrce(meso) i dolivaš lagano temeljac i tako jedno 45 minuta. Dodaš luk, peršin, papar po želji(sol ne triba jer je onaj temeljac dovoljno jak , a i oni imaju dovoljno soli u sebi), može i malo šalše ili konšerve.
Na kraju malo bilog vina i vode po potrebi . Dodaš rižu. Jednu malu čikaru za kavu, po osobi.
Dobar tek! Nema boljeg rižota od ovog. Cili miris i okus škrace je u njemu
idro @ 08:46 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
*****



Shoutbox
17.1.2018. 8:39 :: jual event desk bandung
jual event desk bandung TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:43 :: jual event desk bandung
jual event desk bandung TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:45 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:48 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:51 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:54 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:55 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:56 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:56 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:58 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 8:58 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:00 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:00 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:02 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:02 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:04 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:04 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:07 :: meja promosi
meja promosi TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:07 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:09 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:14 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:16 :: event desk polos
event desk polos TLP/WA : 0812-1414-3970 (Tsel)
17.1.2018. 9:17 :: Jual Lemari Panel Listrik Semarang
Box Panel Listrik | Box Panel Listrik 2 Pintu | Box Panel Listrik 3 Phase | Box Panel Listrik 30x40 | Box Panel Listrik Besar | Box Panel Listrik Hager | Box Panel Listrik Harga | Box Panel Listrik Indoor | Box Panel Listrik Jual | Box Panel Listrik
17.1.2018. 9:34 :: Usaha Pembuatan Box Panel Listrik 3 Phase Jakarta
Box Panel Listrik | Box Panel Listrik 2 Pintu | Box Panel Listrik 3 Phase | Box Panel Listrik 30x40 | Box Panel Listrik Besar | Box Panel Listrik Hager | Box Panel Listrik Harga | Box Panel Listrik Indoor | Box Panel Listrik Jual | Box Panel Listrik
18.1.2018. 2:16 :: Panel Listrik Kapal Papua
Box Panel Listrik | Box Panel Listrik 2 Pintu | Box Panel Listrik 3 Phase | Box Panel Listrik 30x40 | Box Panel Listrik Besar | Box Panel Listrik Hager | Box Panel Listrik Harga | Box Panel Listrik Indoor | Box Panel Listrik Jual | Box Panel Listrik
18.1.2018. 2:44 :: Harga Panel Box Listrik 2018 Serang
Box Panel Listrik | Box Panel Listrik 2 Pintu | Box Panel Listrik 3 Phase | Box Panel Listrik 30x40 | Box Panel Listrik Besar | Box Panel Listrik Hager | Box Panel Listrik Harga | Box Panel Listrik Indoor | Box Panel Listrik Jual | Box Panel Listrik
18.1.2018. 2:53 :: Pabrik Panel Di Surabaya
Box Panel Listrik | Box Panel Listrik 2 Pintu | Box Panel Listrik 3 Phase | Box Panel Listrik 30x40 | Box Panel Listrik Besar | Box Panel Listrik Hager | Box Panel Listrik Harga | Box Panel Listrik Indoor | Box Panel Listrik Jual | Box Panel Listrik
18.1.2018. 2:58 :: Harga Panel Induk Listrik Batam
Box Panel Listrik | Box Panel Listrik 2 Pintu | Box Panel Listrik 3 Phase | Box Panel Listrik 30x40 | Box Panel Listrik Besar | Box Panel Listrik Hager | Box Panel Listrik Harga | Box Panel Listrik Indoor | Box Panel Listrik Jual | Box Panel Listrik
18.1.2018. 3:09 :: jual souvenir pernikahan murah jakarta
Telp & WA 0857-8069-6851 - Pusat Grosir Souvenir Custom Pakai Foto, Gambar, Logo Sendiri | Murah, Cepat, Unik, Berkualitas dan Bergaransi ( Mug Sablon Murah, Pin, Gantungan Kunci )
18.1.2018. 3:18 :: Panel Listrik Pompa Air Riau
Box Panel Listrik | Box Panel Listrik 2 Pintu | Box Panel Listrik 3 Phase | Box Panel Listrik 30x40 | Box Panel Listrik Besar | Box Panel Listrik Hager | Box Panel Listrik Harga | Box Panel Listrik Indoor | Box Panel Listrik Jual | Box Panel Listrik
škrabam, dakle postojim:)
vrti od 07.02.08.
Index.hr
Nema zapisa.